1.Ja sam adiciona formula tvoja, nemoj imati drugih adicionih formula osim mene
2. Ne izgovaraj uzalud „pi“
3. Sećaj se Pitagorine teoreme i poštuj je
4. Poštuj imenilac i brojilac, pokrati ih
5. Ne kvadriraj nejednačinu
6. Ne korenuj negativan broj
7. Ne kradi konstante iz integrala
8. Ne spominji da kvadratna jednačina nema rešenja
9. Ne poželi tuđe teoreme
10. Ne poželi doktora fizike za bračnog druga
Stari Egipćani su verovali da ih „Rx“ simbol, tj. simbol boga Horusa štiti od zla. Zato su i u matematiku ugradili simboliku pa su razvili i svojevrstan brojevni sistem koji se koristio za prepisivanje lekova, podelu zemlje ili semenja. Razlomke su tvorili tako što su kombinovali pojedine delove simbola oka boga Horusa. Svaki deo imao je različitu vrednosti. Celokupni simbol oka ima vrednosti 1, a ceo sistem se temelji na podeli na polovine.
Jedan od najpoznatijih egipatskih simbola Horusovo oko, koje možete da vidite kao dekorativan detalj na mnogim predmetima, zapravo je matematički simbol. Iako mnogi ljudi misle da se radi o staroegipatskom natpisu, zapravo se radi o matematičkom problemu.
Svaki deo ovog matematičkog prikaza izražava određeni deo zapremine. Unutrašnji ugao oka izražava jednu polovinu, zenica jednu četvrtinu, obrva jednu osminu, spoljašnji ugao oka jednu šesnaestinu, dok se ukrasi ispod oka mogu staviti u razmer 1/32 i 1/64.
Sve ovo se u različitim razmerama kombinovalo kako bi se izmerila zapremina i težina žitarica.
Fraktal je „geometrijski lik koji se može razložiti na manje delove tako da je svaki od njih, makar približno, umanjena kopija celine“. Još se kaže da je takav lik sam sebi sličan. Termin je izveo Benoa Mandelbrot 1975. godine iz latinske reči fractus koja ima značenje „slomljen“, „razlomljen“.
Fraktal često ima sledeće osobine:
* finu strukturu na proizvoljno malom uvećanju
* previše je nepravilan da bi mogao biti opisan tradicionalnim euklidskim jezikom
* sam je sebi sličan (makar približno ili stohastično)
* Hauzdorfovu dimenziju koja je veća od njegove topološke dimenzije (iako koji ovaj uslov ne ispunjavaju beskonačno guste krive kao što je Hilbertova kriva)
* jednostavnu i rekurzivnu definiciju.
Pošto se čine sličnim na svim nivoima uvećanja, fraktali se često smatraju beskonačno kompleksnim u neformalnom smislu reči. Prirodni oblici koji aproksimiraju fraktale do izvesne granice su oblaci, planinski venci, munje, morske obale, i snežne pahuljice. Međutim, nisu svi objekti koji su sami sebi slični istovremeno i fraktali — primer je realna prava koja je formalno sama sebi slična, ali ne poseduje ostale osobine fraktala.
Matematika i matematičari bili su inspiracija mnogim filmskim stvaraocima. Preporučujemo vam sledeći izbor od 5 filmova sa matematičkom tematikom.
1. ABeautiful mind (2001.)
Film se temelji na biografiji matematičara Johna Nasha, koji je 1994. godine primio Nobelovu nagradu iz ekonomije, a osim po svom genijalnom umu bio je poznat i po tome što je bolovao od šizofrenije. Film nešto sitno odstupa od nekih stvarnih činjenica iz Nashovog života, no to mu nije odmoglo da osvoji četiri Oscara, između ostalog za najbolji film i najboljeg reditelja.
2. Good Will Hunting (1997.)
Film koji je Bena Afflecka i Matta Damona katapultirao u svet slavnih. Njih dvojica ne samo da su glumili u filmu, nego su za njega i napisala scenario, za što su primili Oscara. Oscar za najbolju sporednu ulogu dobio je i sjajni Robin Williams, a izvrsnu glumačku postavu upotpunjuje Stellan Skarsgård. Robin kao psihijatar i Stellan kao matematičar pokušavaju mladog genija Willa Huntinga (Damon) izvesti na pravi životni put, popločan matematičkim jednačinama, a pri tome će im upravo njegova genijalnost, kao i problematično djetinjstvo, najviše stajati na putu.
3. 21 (2008.)
Još jedan film baziran na stvarnoj priči, ovaj put o skupini studenata MIT-a predvođenih profesorom matematike, kojeg glumi uvek fantastičan Kevin Spacey, koji se koriste svojim znanjem kako bi iz kasina izvukli hrpe love. Film je snimljen prema bestseleru Bena Mezricha Bringing Down the House, a navukao je dosta negativnog publiciteta jer je odabrana pretežno belačka glumačka postava, dok je u stvarnosti većinom bila reč o studentima azijskog porekla.
4. Pi (1998.)
Prvenac kultnog reditelja Darrena Aronofskog, za koji je dobio priznanje na Sundance Film Festivalu, psihološki je triler o paranoičnom matematičaru u potrazi za brojem koji bi bio ključ za razumevanje celokupnog postojanja. Snimljen za bednih 60 hiljada dolara , film je na kraju zaradio više od 3 miliona dolara.
5. Breaking the code (1996.)
Ova pozorišna drama Hugha Whitemorea iz 1986. deset je godina kasnije pretvorena u TV film s Derekom Jacobijem u glavnoj ulozi. Reč je o biografskoj drami o životu matematičara Alana Turinga, utemeljitelja savremenog računarstva i jednog od ključnih ljudi koji su odgovorni za dešifrovanje Enigme. Nažalost, Turingov je genije bio zasenjen kontroverzama zbog njegovih homoseksualnih sklonosti, koje su u to vreme u Britaniji bile ilegalne.
Evo nekoliko sigurno većih brojeva od onih koji se koriste u ekonomiji, matematičkim dokazima i industrijskom internetu.
1. Trilion – 1.000.000.000.000
Verovatno ste čuli za ovaj broj. Bruto nacionalni proizvod svih zemalja na svetu grubo iznosi 70 triliona dolara.
2. Kvadrilion – 1.000.000.000.000.000
Kako čovečanstvo prikuplja sve više i više podataka, tako su nam potrebni sve veći i veći brojevi. Koristi se, na primer, za merenje proizvodnih linija globalnih kompanija.
3. Vigintilion
Svaka milijarda sanja da postane vigintilion kad poraste. Broj zvezda u vidljivom svemiru iznosi 300 sekstiliona, ili tri puta po 10 na 23. stepen.
4. Centilion
Zamislite jedinicu i posle nje 303 nule – i dobićete centilion. Poređenja radi, procenjuje se da je veličina interneta u bajtovima 10 na 23. stepen.
5. Gugol
Ime popularnog pretraživača zapravo znači nešto: podseća na broj gugol (jedinica iza koje sledi 100 nula).
6. Gugolpleks
Ovde već počinje ludilo. Gugol je 10 na gugol-ti stepen. Karl Sagan je jednom prilikom rekao da je reč o broju koji je nemoguće napisati u standardnom obliku, sa svim nulama, jer bi trebalo više mesta nego što postoji u celom univerzumu.
7. Grahamov broj
Grahamov broj je toliko veliki da ga je nemoguće izraziti uz pomoć stepenovanja. Decenijama se smatra najvećim brojem koji se koristi u matematičkom dokazu.
Matematički kutak 